spot_img

жика ранковић: залутали метак

 

*

Прво немате времана за пријатеље

Онда за најближе

Затим немате времена ни за себе

А на крају – немате времена низашта

Када видите да вам је заставица пала

Схватите да је сада касно

Да је све било управо у томе – у времену

И да у животу нисте имали оно што је најважније

*

Када се на телефон јави неко други

Када се уместо ње јави њен муж

Сви су преварени

И ваш глас дуго лута празнином

Као случајно испаљени метак

 * 

Лакше је бити ружан зими него лети

Зато дебели, ћелави, кривоноги

Једва чекају да дође зима

Да на ћелу ставе капу

На криве ноге плишане панталоне

А стомаке да сакрију дебелим капутима

Па да се шепуре улицама као сав нормалан свет

 

 

Prethodni tekst
Sledeći tekst
Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.