Oduvek sam želeo da pišem o tebi
Izmišljao bezbroj razloga i nepotrebnih stvari
Ljudi, pejzaža, samo da te sakrijem od svoje priče
Krio sam te iza šarenih slika bogova, svetaca, monaha
Nerazumnom religijom odbačenih detalja skrivao sam
Svoj strah od vremena, od običnih događaja
Koji u mojoj glavi samuju kao robijaši
Oduvek sam želeo da pišem o tebi
Eto to je moja tajna koju ne uspevam da objasnim
Ako mi uspe vratiću se svojoj glavi
Useliću se u nju jedne noći kao lopov
I osvanuti nasmejan kraj osunčanog prozora
Napisaću svoju priču sa dosta veselih i tužnih momenata
A onda otići na more i smeškati se
Golišavim lepim damama
Pun sebe
Krijući svoju sujetu iza velikog crvenog sladoleda
