Уршула је рођена као осмо дете мајке Марије и оца Ловре Преводник 9. октобра 1940. године (вага), Шкофјa Локa. Крштена је 21. октобра, Шкофјa Локa.
Школовала се у Љубљани, где је 1958. године завршила Средњу фотографску школу. Каријеру започела у атељу „Фото Аки” као фотограф. Као фоторепортер „Глас Горењске” у Крању започиње новинарску каријеру. Удајом у 19 година прелази у Крагујевац и запошљава се 1962. године у „Фото сервису”, који се налазио преко пута биоскопа Пионир и тада је имао 14 фотографа. Ради у радњи „Фото Влада” где је била шеф са две ученице Мицом Красојевиц и Радом Барлов. На Mашински факултет прелази 1969. године где се запошљава као индустриски фотограф и лаборант, где ради до пензије коју је стекла 2001. године.
„На Машинском факултету фотографијом сам пратила све важније догађаје, али и на Унивезитету и осталим факултетима. Свакодневно сам у холу факултета имала изложбе текућих догађаја, одбране доктората… Тридесет пет година за редом сам за дан Факултета правила изложбене паное „ФОТОИНФОРМАТОР”. Моје фотографије су биле основ Архиве Универзитета, за књигу „Споменица Универзитета у Крагујевцу 1976 – 2006” и чувају се у Библиотеци. Велика је туга што је нестала Књига утисака са тих изложби.
У детињству није ми било све дозвољено. Нису ми дали да идем у плесну школу, желела сам да будем стоматолог. Први фотоапарат ФЕЂ купила сам 1958. године од ученичке плате у атељеу Аки. Била сам најбољи портретни фотограф у класи и специјалиста за ретуширање негатива и позитива. Прву свадбу фотографисала сам са 16 година, сликала сам свадбу моје старије сестре Марије. Моја мајсторица до краја свог живота 1990. године слала ми је своје негативе на ретуш! Нормално, бесплатно, нема пара да ми се плати задовољство услуге мојој пријатељици. Као фоторепортер набавила сам Перактику ЛТ3. Једина сам шездесетих година у Крагујевцу израђивала дијарамице са црно-белим слајдовима. За потребе презентирања докторских и магистраских радова радила сам и колоре. Поносна сам што сам развила оригинални технолошки поступак за израду слајдова у плавом тону. За потребе Техничке исправности возила набавила сам Минолту X 300 и са њом снимила преко 15 000 возила.
У животу ме су пратиле Марије: мајка, сестар, ћерка, пријатељице“ , рекла нам је фотограф у пензији Уршула.
Као млада волела је да скија, а данас шета кућног љубимца „Арчија” који је освојио пет златних медаља као најбољи у класи. Има још један хоби окупила је 12 – 15 малишана из свог улаза и са њима једанпут месечно организује изложбу њихових радова у холу свог улаза у улици Јосипа Шнерсона број 4.
„Велика је мука када деца немају где да се играју! На паркингу испред улаза често се излива канилизација. У травњаку испред само две клупе. Деца вредна , чисте травњак и врт са цвећем, а чувају га и од вандала којио газе све редом. Почетком године организовала сам им прву изложбу у холу улаза.
Уметник не може да живи сам, али не може да живи ни са крадљивцима енергије”, за крај колегама уметницима поручује Уршула, жена која је цео живот и радни век провела са фотоапаратом у руци.
Улаз број два у улици Јосипа Шнерсона број 4
Са колегама из Техничке исправности возила 1993. године
Уршула на дочеку Папе 06.06. 2015. године у Сарајеву на стадиону Кошево
