„Usred Amerike živeo je jedan čovek sa naših planina, koji je snagom ruku zarađivao dolare i sanjao jedan jedini san – o Kraljeviću Marku“.
Ovim rečima počinje reportaža u Politici iz 1939. godine o srpskom Herkulu, Petru Zebiću poznatom i kao “najjači čovek na svetu!”
Petar Zebić je rođen u Kostajnici, juna 1877. godine. Još kao mlad je počeo da radi fizičke poslove, ali je veoma brzo shvatio da od toga nema dobrog života. Tada je odlučio da se okrene rvanju po vašarima, seoskim slavama i saborima. Bio je nepobediv, pa je ubrzo morao da potraži protivnike daleko od kuće.
Godine 1911. stiže u Ameriku gde je danju radio u rudniku, a noću sa zemljacima obilazio kafane, gde je uočio da je i u Americi laka zabava bila omiljena. Tako su i američki vašari ubrzo upoznali „najjačeg čoveka na svetu”. Petar je obično vezivao svoju dugu kosu za konopac obmotan oko bureta punog piva. Ono što ga je izdvajalo od svih sličnih koji su tako podizali razne predmete, bilo je to što bi on kada podigne to bure, isto vrteo u krug. Onda bi spustio bure, pa bi ga zubima uhvatio za isti konopac i podigao. Kad bi mu to dosadilo, popio bi to isto bure piva i ostao na nogama.
U sledećoj tački, Petar bi bivao vezan za dva konja koja bi vukla kanape na suprotne strane, ali bezuspešno, jer bi ih Petar držao u mestu. Još jedna od njegovih tačaka bila je da se na veliku čeličnu šipku okači 8 odraslih muškaraca, a on bi ih podigao sa zemlje.
Petar Zebić se okušao i na filmu, ali je na kraju ipak završio kao trgovac eliksirima za snagu, kosu i razne bolesti. Umro je 16. juna 1947. godine, a njegovi Srbi su ga ožalili i sahranili na ruskom pravoslavnom groblju u Klivlendu. „Najsnažniji čovek na svetu” tamo počiva i danas.
