U mojoj duši si,
toplina žestoka pali nervne završetke…
Žeđ neugasla dušu takla,
a tebe nema,
da kišom poljubaca zgasneš
dubinu vatrene stihije,
što razuđuje dušu.
Bezdani ponor beskrajno,
silno kida
nepresahli izvor ispunjen
tobom. Pogled u daljinu,
ko tamna senka nad životom,
besciljno prostranstvo preti,
koči svaku pomisao…
Nevidljivom deobom plutaju
misli, tražeći izvor života…
Ti tečeš mojom krvlju,
opijaš se njome,
a ja tražim te,
da te neko jutro ili noć
dočekaju na kapiji moje
duše, na javi.
