Jedan mladić prodaje kestenje
Na uglu ulice s pogledom na luku
Prvi put sam ga ugledala na malom skveru
U ulici u kojoj vazduh uvek miriše na kišu
Žurio je da odraste kako bi otišao negde
Ne sećam se kako smo se upoznali
Ali mislim da je bila jesen
Kod njega dolazim po kestenje
za svoju mlađu sestru
Nikada ne uzme novac za to
Ipak ga ne posećujem zbog toga
Prija mi društvo tog pomalo zanesenog mladića
Provedemo neko vreme u razgovoru
Sasluša pažljivo moje snove i iluzije
Pričam mu o odvikavanju od cigareta
O knjigama, poeziji i zvezdama
A kada padne veče
On pristojno kaže: Hvala ti na društvu
I svako svojim putem krene
O sebi ne priča mnogo
Ali dobro se sećam da smo jedne večeri
Jedne letnje večeri mogli prošetati obalom
Ali nije bilo vreme za nas
Kasnije je oluja opustošila grad
Ugostili smo rat i oboje otišli za svojom sudbinom
Sačuvali smo fotografije u sećanju
Zvuk harmonike me podsetio na orgulje
Kasnije sam nekoliko puta čula sličnu melodiju
Zapisala sam note da ne zaboravim
Nakon nekog vremena sam ga srela
Na mestu gde vam se ponekad može učiniti da ste ušli
u neko drugo vreme u kome se dame voze u kočijama
a muškarci im se dugo udvaraju
Prošli smo tako jedno pored drugoga kao da nikad
nismo vodili duge razgovore a kamoli ljubav
Nije znao da sam upamtila da mu je tog dana rođendan
Možda bi zastao da me pozdravi da je i on to znao
Ipak smo se pogledali
Ne sećam se ko je od nas dvoje prvi skrenuo pogled
Ipak sam ga pustila da ode niz ulicu
Kao i sve ono drugo dobro iz mog života
Ostala sam tužno gledajući za njim
I kasnije sam ponekad zamišljala momka
zbog kojeg sam oblačila najlepše haljine
i vodila računa da ne jedem slatikiše
Putevi su nam se godinama razilazili
A ja kao da sam oduvek znala
Da će možda jednom doći vreme za nas
Nedavno sam ga srela
U gradu koji je postao utočište svima nama
koji smo izgubili dom
I dalje liči na onog istog mladića koji prodaje kestenje
na skveru
U ulici koja gleda na luku
Duša mu miriše na okeane i modre predele
Hoda pomalo zaneseno
posmatrajući svet očima pesnika
Sanjam i ja: Oblak, luku i harmoniku
i u njegovoj ruci moju ruku
Ali ne znam da li je sada vreme za nas…
