spot_img

Zorica Tijanić: U kadru kasnog letnjeg dana

U kadru kasnog letnjeg dana

vreme brojiš unazad

preispitijući kalendar kraći za tri svitanja…

u kojima te čekam i dalje

i dalje čekam ležeći na mestu odakle

se može videti kako voz pravolinijski žuri…

 

Peroni su precenjena mesta

Za nas što mislima putujemo

U izromansiranim kadrovima starih filmova

 

Javljaš se neočekivano

Da namiriš dug

Štetu srcu načinjenu

 

O ljubavi moja…

Dobrodošao si u bilo kom trenutku

Ali najviše onda kada na tremu

Vetar gasi i poslednje

Svetlo petrolejke

 

Dobrodošao si i onda kada užegne ulje u lampi

Tada i trule jabuke postaju jestive

Kažem ti – nenadoknadivo je vreme

Kažeš mi – sve vreme sam bio tu…

 

Kao i obično preterujem u ushićenju

Pretvarajući se da će tvoj dolazak

Doneti ispunjenje ali isposnik

se preobraća svako četvrto jutro

i to tri puta

zapostavljajući vrlinu da krene dalje

Dok dočekuje iluziju – najmilijeg gosta

 

Dok biram haljine za taj susret

Tu u začaranom krugu žudim

da ponovo sakupim hronike sa

putovanja u našim pismima

 

Razočarana se vraćam uramljenim

fotografijama iznad trpeze

Tu prebirući po licima

ljudi koje sam volela

Tu za dugačkom trpezom

Ispijam gusto mleko iz limenog lončeta

Dok jutro miriše na majku

 

Dan se provlači do večeri

dok nebo poprima boje sepije

Tražim u pismima ton tvog glasa

U nemom rukopisu

Zaustavljam se

Baš u onom danu za koji

Je tvoj kalendar okraćao

Baš kao septembar

Tužniji bez ta dva dana

 

Sada naše leto krije tajnu

Hotela bez sobe broj 13

 

Kao i ti ista sam i ja dok

Zatvaram oči pred odlukom

Da nastavim put u lepoti rastanka

A ovako izgubljeni dom

Ponavlja strah da vremenu postane rob

 

U tim slikama nemi će violinista

Voditi ljubav sa žicama

A žongler bacati trule jabuke

Na raskrsnicama

 

Mi ćemo na tremu sedeti jedno

preko puta drugog

Ćutaćeš očima oktobarskog susreta

U kojem bih da te zadržim

 

Ali u tom kadru jedna stolica

ostaje prazna…

Znajući da na nekom tremu

U nekom drugom vremenu

U kadru kasnog letnjeg dana

I ti zamišljaš mene na toj drugoj…

Zorica Tijanić
Zorica Tijanićhttp://zoricatijanicpoezijamisli.blogspot.rs/
Književnica i novinarka, urednica e-časopisa za umetnost i kulturu „Zvezdani kolodvor“. Član delegacije škole poezije (Scuola di Poesia – School of Poetry) i poverenik za područje Beograda. Do sada je objavila sedam zbirki poezije (u tri je koautor) i pet romana, priče za decu (prevedene i objavljene u Sloveniji). Piše kolumne, putopise, eseje i književne kritike. Član Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije.