Razdanilo se…
Tišine tvoje dodiri me čuvaju
u hladnoći jutra
Opraštam sebi samoću
Tvoje grehove nižem u nisku vrlina
Čineći te tako boljim za sebe
i znam da osećaš kao i ja
samo još uvek tražiš put
od tvog do mog srca
Kroz smetove hodam gubeći dah
tražeći snagu u sećanjima
U zagrljaju utehu
U rastanku nadu
da postoji jedno vreme
koje se piše samo za nas
Rasanila me noć
Duga i bela
bez tvoje blizine
Hladnoća jave steže
i kada ne bih htela
U snu bejahu tople tvoje ruke
U dlanu mom
U danu tom
Svanulo je
Ime je tvoje tako blisko mome
jedno drugo prate
Od svitanja do dana
u smrti bez umiranja
Još su bliske tvoje oči
pogled u sivom pepelu
svuda po mojoj puti
srebrnom prašinom
gasi nemire i ćuti
Ja bih da ti nađem mesto
da počineš gde neće te stići
vetrovi sneg i hladnoća
Tišine su tvoje misao moja
zagrljaj iz daljine
Na skveru zaleđeno jezero
i stabla usamljena u snegu
čekaju zoru
Ja čekam dan da donese sunce
u naramku punom duše
što darivaćeš meni…
