Opet sam se izgubila tražeći te u sebi
Zadnji put si me pronašao
u levom džepu košulje
u kojem sam se skrivala zašivajući ti srce
Nisi ni osetio kako se snovi daju lako porubiti
Čovek je ponekad krpena lutka koja
u igri ostane bez glave
Opet sam se izgubila tražeći te
od tame do snova
zaustavljena između zidova
Zaboravila sam sve ono za čime sam čeznula
a što bih mogla imenovati u jednoj reči
ćutanjem ti reći
Nisi me video ni onda kada sam pokušala
da ti vežem kravatu
Nervozno si me otresao kao vetar sneg
sa crvenog oluka
Ostala sam da ležim na drumu
kojim si nastavio da gaziš senku žene
one iste koja ti se sklanja i
koja ti se poklanja
Opet sam se izgubila tražeći sebe u tebi
od usana do… putem dodira
jer ti ne znaš kako se čuvaju ljudi
Zalivaš mali cvet samo kad se pokloni suši
a ja za tebe čuvam ceo svet
onaj isti koji je Mali princ poklonio svojoj ruži…
