Zvone zvona
Na crkvi
Prekrstim se u punom autobusu
Još poneko učini isto
Pomolim se u sebi
Tiho
Ime ti pomenem
Ali ne možeš me čuti
Samo sam jedna u nizu
Kojih se ne sećaš
Pssst… Ćuti
Ne postavljaj pitanja
Odgovori ne dopiru do jave
u kojoj bi zaborav bio spas
Poslednji je poziv za kraj
Ne traži mi oproštaj
Pitaš me kako sam
Hvala su odgovori Bogu
Koji te poslao da baciš grumen na zemlju
koja se otvorila kada si došao da odeš
Živu me zakopala
Zvona na crkvi
Jutro počinje tvojom pesmom
U kojoj si obećao ljubav
A ipak nas jutra tugom bude
Ko se sve u njima nije umivao
Nije to sad presuda nežnosti
Koju bi šapatima mogao dati
Hladno je
Osećaš snagu bola
Tugu koja me zarobila
Ali još dišem
Živo je srce u nadi
Da će ponovo u susret nevolji
Nekako su mi za srce prirasle
Sve tvoje mane
Za greh sad savršenost se hvata
Za mene paučina
Godinama crta na mojim zidovima
Skoro će šest
Zvona na crkvi Svetog Đorđa
Prekrstiću se
Valja tako učiniti
Zvone
U poslednji čas –
Poziv za nas
Tebi za odlazak
Meni za spas
Zorica Tijanić: Poslednji poziv
