Uspavaj me kao nekad
Glasom satkanim od nota
koje ne paraju uši
Samo da ne čuje laž
Izaberi neke reči za koje znaš
za koje znam
Ne moraju biti stihovi
nekad pisani za mene
U polusnu ću ti reći ono čega se sećam
Uspavaj me kao nekad
Dodirima
nežnošću koja bi me pokrila kao svila
Samo da ne čuje noć i zadrži tamu
u kojoj ćeš nestati
Zato šapatom polako kreni
Ukrašće te od mene daljine
prevarama ispisane
Pred tobom pune su uspomena
Da spavaju ostavi ih
i mene u njima…
Zorica Tijanić: Ostavi uspomene da spavaju
- ključne reči
- poezija
- uspomene
- Zorica Tijanić
Prethodni tekst
Zorica Tijanićhttp://zoricatijanicpoezijamisli.blogspot.rs/
Književnica i novinarka, urednica e-časopisa za umetnost i kulturu „Zvezdani kolodvor“. Član delegacije škole poezije (Scuola di Poesia – School of Poetry) i poverenik za područje Beograda. Do sada je objavila sedam zbirki poezije (u tri je koautor) i pet romana, priče za decu (prevedene i objavljene u Sloveniji). Piše kolumne, putopise, eseje i književne kritike. Član Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije.
