Masline iz kamena na osunčanoj strani obale iznikle
Usne tvoje i miris lavande mame
Kuća sa zelenim oknima otkriva prolaze tajne
Na kaminu zaboravljen ruž
sa nečijih drugih usana
pokupljen slad i grč
Vraćaš se da ponovo slomiš raspuklo
dok zarobljena duša sanja Mediteran
Ti i ja u slatkoj zabludi plovimo
Osunčan dodir strašću zanesen
Tvoj sat preklopljenih kazaljki
Luka je mojih nemira
Misao o njoj ti korak sapliće
a sve u meni ti kliče
Po tebi se moja zemlja zove
Tebi se moja vera moli
oko Zenita svet okreće
U očima tvojim nešto što sluti na ljubav
isijava na sprženoj zemlji
crvenih zrnaca
U zagrljaju naramak strepnje nosim
prošlost me zove domu
Na mestu gde za zraku sunca se prosi
ja okrećem leđa istini
na jedno oku žmurim
A mogu samo da čekam u tišini
dok me morske struje plave
Tek privezan sam čamac uz obalu
što talas ga zanosi
Po tebi se ova zemlja zove
osmeh tvoj mir donosi
izostavljen dodir
plimom tuge odnosi
nas…
