Nigde nećeš pronaći svoj mir
Skriven u dubini talasa čeka
da ga porinem
kao poslednju želju
Izgubljenog ga nosim preko poljana
Pod kovitlacom vetrenjača
Miriše na razigrano cveće
Predao si mi dah sudbine
da šaram sa njim po staklu
na kojem se zaledio
Voliš to prokletstvo u nama
što ni sa jednom ne osećaš
pa me tražiš po snovima
Hvataš kroz poslednji trzaj sna
i miluješ mislima
dok inje se po staklu
u sećanja zamku hvata
I kada jednom odem putem
nepoznatim
ista će te nevolja snaći
Telom u raj
dušom u paklu
Đavo će svoj smisao pronaći
Bezbroj je brodova u luci ostavljeno
bocu sa porukom olujni vetar o stene razbija
Reči su plave mrlje na vlažnom papiru
ti si na obali sam ostao
Pogled ti daljinom izgovara tugu
u lice reči osude baca
Šalju te dobre vile da me tražiš
ja mir tvoj zauvek nosim
skriven na mojim dlanovima
sa mnom putuje …
http://zoricatijanicpoezijamisli.blogspot.rs/
