spot_img

Zorica Tijanić: Kap vode na dlanu

Sakupljam krhotine
Deliće razbijene mene
Odustajem ostavljajući sliku
kakva sam nekad bila

Puštam da oštre komadiće
posvuda u kovitlacu raznosi vetar

Ostavljam nered spolja
poredak iznutra dominira
Selim se s mesta na mesto
noseći sećanje na neke drage
neke bivše ljude

Hvatam nepoznanice za reči
dok me ruke za prošlost drže
Neshvaćeno ostavljam
kraj sa početkom spajam
izlazeći iz kruga
gubim nežnosti dah

Ne trebaju meni tamni tuneli
Memlom prošlosti obloženi
Ni patina brodova starih
Olupina bez enterijera

Čvorovi tamnu ljubav razvezuju
Naš brod porinut plovi
Put moj krivudavom olovkom piše
prevara krug zatvara

Ne trebaju meni uski moreuzi
Hladna i duboka mora
Talasi burom podignuti
Jedan osmeh lak
Bez straha od strasti pakla
za ruke me drži
i onda kada sve oko nas gori
Kada je bol brži

Ne trebaju meni
Ni ludilo ni strasti
Što u paklu ljubav vode
Meni treba malo sunca u hladnom danu
kad pretvorim se u kap vode na tvom dlanu

 

Zorica Tijanić
Zorica Tijanićhttp://zoricatijanicpoezijamisli.blogspot.rs/
Književnica i novinarka, urednica e-časopisa za umetnost i kulturu „Zvezdani kolodvor“. Član delegacije škole poezije (Scuola di Poesia – School of Poetry) i poverenik za područje Beograda. Do sada je objavila sedam zbirki poezije (u tri je koautor) i pet romana, priče za decu (prevedene i objavljene u Sloveniji). Piše kolumne, putopise, eseje i književne kritike. Član Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije.