razlila se modra zora na sve strane
vlati trave kupaju se u rosi
s teškim uzdahom drvo šumi tugu
prolama se jauk što ga vetar nosi
s trnovitog žbuna prhnu mala ptica
zadrhta mi srce kad na grudi pade
polete mi duša, želje što me dave
i ostaše samo umrle mi nade.
dugo sam gledao u puste daljine
i postadoh samo siv kamen što ćuti
jed čuvan ispod već truloga panja
dok mi uzdah trne kô u noći smrti
opraštam se, odlazim blaženstvu beskraja
lagano sakupljam prnje tog trenutka
opraštam s tugom što mi lomi grane
i dušu sakrivam u tišini kutka.
