( Varlamu Šalamovu)
Pod hladnim nebom borave misli
verna slutnja brižan stražar u noći
uzdiže se iznad života i smrti
blista i lebdi po njegovoj samoći
Šta znače sećanja minulih dana
pred duhom bledi, što nekad beše
iskidani krici promuklih sova
paraju nebo, zgasle zvezde beže
Noć kobna, izliva opori miris
tišine, nad njegovim snovima bludi
besni krv i juri svelim žilama
polomljenih krila od ljudske studi
Gorki časi ljuljaju život mučan i klet
u kolevci ružnoj pod plaštom goleti
molitvom priziva Gospoda da primi
dušu usnulog raba na počinak Sveti
( Iz zbirke KOLIMSKO NEBO)