Pričasmo. Kroz razgovor uđeše mi u um raznorazne pametne stvari, a jedna od zanimljivih bejaše i ona gde mi ona reče da je čula misao zlata vrednu. Zlato kada padne ne gubi vrednost.
I zaista jeste tako. A zlatna misao koja u sadašnjem svetu, svetu punom padanja i propadanja svih mogućih i nemogućih vrednosti, zlata vredi.
Svaki čovek u sebi nosi suštinsku zlatnu vrednost. Kod nekoga je prisutna u manjoj, kod nekoga u većoj meri. Kod nekoga je vidljiva, kod nekoga nevidljiva. A negde i bivstvuje u potpuno čudnom spoju prethodno rečenog. Ali sija i vredi. I kad – tad postane vidljiva ili nevidljiva. Svakom od nas, u svima nama.
Trenuci se nižu u večnosti vremena i promena. Svaki novi nosi sa sobom potencijalni uzlet, ali i potencijalni pad.
Dođe li do pada, setite se da zlato ne gubi vrednost kada padne. Verujte u sebe, verujte sebi. I nadajte se sreći.
Zlato kada padne nikada ne gubi vrednost, nekada mu vrednost tada i raste. Baš kao i njoj kada padne u moje naručje. Njoj, zlata vrednoj.
https://www.youtube.com/watch?v=Xohx2jFLF8Y
