Prvo kada otvorih oči i dalje ne mogadoh da verujem, za nevericu! S druge strane, ko malo više ima godina, ko se malo bolje seća i ako ja malo više ne grešim, zar bivša Jugoslavija, pre raspada, ne imade svetske šampione u juniorskoj konkurenciji u pet kolektivnih sportova? Ko malo bolje i pametnije sklopi slagalicu videće da bi bili u kolektivnim sportovima svetska velesila, a onda ne treba biti mnogo bolji i pametniji pa zaključiti šta to još, prirodno, donosi samim tim. O individualnim sportovima ne bih ni da govorim, Vimbldon je upravo u toku, Ivanišević i Đoković, kao i svi MI znamo o čemu govorim. Ah da, i to neko „utucavanje“ u mozak kako smo „mali“, kako smo „slabi“, kako „ne vredimo ništa“, kako je „ceo svet protiv nas“…i slične gluposti i besmislice, napokon padoše, „po mom mišljenju“ u vodu. Nebitno (bitno) šta će biti u finalu planetarno najpopularnijeg sporta na svetu, ono što sam juče video i doživeo govori sve ovo prethodno. Sanjaj veliko, ili idi kući! Hrvati su došli da ostanu, a svi MI sa prostora bivše Jugoslavije, treba da se zapitamo zašto smo došli na ovaj svet…Da o(p)stanemo, ili da nestanemo…Što bih ja, kao učitelj rekao, domaći zadatak je tu, sami sebi ga postavljamo već decenijama, vekovima…“Mali“, „slab“, „nepoznat“ Balkan bi možda napokon mogao da shvati i prihvati da nije „mali“, „slab“, „nepoznat“…Nauka i sport, kroz vene i istoriju ljudi sa NAŠIH prostora kroje i krojili su sudbinu plenetarnog društva. Nauka i sport su obrazovanje…Uz njih, mladost i kultura mogu biti budućnost. Domaći zadatak je tu, od NAS zavisi da li ćemo ga i uraditi…Srećno u finalu, novakujem!
