Ljubavi, biće sve u redu,
imaj poverenja u ovu kosu, pomalo sedu.
Budi bezbrižna, veruj nama,
više nikada nećeš biti sama.
Niti u mislima, niti u delu,
ni kada osetiš želju u telu.
Onda, kad panika hvata,
kad hoćeš zatvoriti otvorena vrata.
Tada, kada više niko nije siguran u ono što želi,
kada je potreban korak blagi, a smeli…
Prići ću na drhtaj do kože tvoje,
osetićeš dodire moje.
Poljupci biće po tebi svuda,
počećeš da veruješ u čuda.
Desiće se sve što nikad nisi smela,
sve što si htela, ikad poželela.
Uživaćeš u radosti, osetićeš sreću
prelepu, nadolazeću, najveću.
I kada slatko ponovo otvoriš oke, osetićeš se čedno…
Disaće dva bića koja su jedno.
Dve suze radosnice
pomilovaće tvoje zajapureno lice.
Otkriće pege devojčice male,
spoznaće šta su do tada skrivale.
Osetićeš u sebi ponovo miris ranog proleća
divni moj buketu najlepšeg cveća.
