Nastavismo dalje mirno i tiho
suprotno onom što na početku jeste,
ljubismo se kao u savršenom stihu
sve crveneći poput petlove kreste.
♠
Gledali smo kako oblaci plove,
cveće cveta, pahulje veju…
Pili smo slatki sok od zove,
držali se za ruke i kad hlade i kada greju.
♣
Nismo znali kada je dosta,
nismo znali jer nismo hteli,
naš san java posta,
ostvari se sve što smo poželeli.
♥
I eto, osta još prozboriti
da kraj je pesmi koja se desila nije,
al makar se vidi šta je moglo biti
da se svak od svog srca (sa)krio nije.
