A šta ja da kažem,
šta da slažem?
Da kažem laka noć?
Da kažem mirno spavaj?
Da kažem, a da slažem?
♠
Ne, ne želim to.
Ne želim da se noćima nadaš,
ne želim da noćima padaš…
Da se hvataš kao davljenik za slamku,
kao ja za jednu tvoju reč
tražeći u njoj smisao svoga postojanja,
svega onoga što sada jesam
i što ću biti
pre nego što dotaknem hladan jastuk.
♣
A tako bih želeo spustiti
svoj obraz tvome,
dodirnuti te svojim rumenilom,
pronaći tvoje pege
i osetiti ih na svojim jagodicama.
♥
E, tada bi mi bila laka noć.
Tada bih spavao mirno.
S tobom, u tebi, kraj tebe.
