Jednoga dana ostao sam sam.
Jednoga dana ostala si sama.
Precvala je ljubav u nama.
♠
A tih dana, u rudniku jama,
kopali su svi u nama…
Po našem srcu koje je počelo da se slama.
♣
I puklo je na dva dela
koja postadoše cela.
I od nesmela postaše smela.
♦
Presađena su u naše grudi – moje i tvoje,
da se od tela nikad ne odvoje.
I samo godine da broje.
♠
I šta će nam takvo srce
i u njemu zarobljena duša
što treba drugog, drugu da sluša?
♣
Jer telo je truležno
ko stari hrast,
kad se iz njega iscedi života slast.
♦
A gde će ti ti tada duša,
kad oslobođena, napokon, postane samo svoja?
Da li će opet poželeti da bude moja?
♠
A moja, što ti je iz srca, veće jednom dadoh
i pred tobom telom na kolena padoh,
iako dobro klečati ne znadoh?
♥
Gde, kuda i kome
kada se sve brane slome…
Kuda i kome, moja ljubavi, moj dome?
https://www.youtube.com/watch?v=6XTVtPKsqmM