Želje, čestitke i pozdravi
Ih, imalo bi tu svašta da se piše. Ograničiću se na svoj(e), a ako vam se učini da i delić možete iskoristiti za primenu kod nekih svojih sličnih proslava ili proslavica, biće mi drago.
Elem, juče mi je bio rođendan. Četrdeset osmi. Dođe malo čoveku i naprijatno od samoga sebe kada napuni toliki broj godina, međutim mene uvek u takvim i sličnim situacijama vodi neki balans onoga kako se osećam iznutra i onoga šta piše u ispravama. Kada se to sabere, pa podeli – dobija se pravi ja.
Sad, neko voli tome da doda i neke promene ili kontinuitete. Pa recimo, ako nedostaje vremenom malo kose, ona se nadogradi, neki zubić ispao – on se ugradi. Neko kilce više se zalepilo – to se isisa, ili pak neka borica skloni, nešto još ugradi, nadogradi ili odstrani. Medicina je vrlo napredovala i u smislu estetske hirurgije grabi krupnim koracima napred. Lično sam nemam ništa protiv kada se sve to radi ili doradi, možda imam zadršku prema tome kada se to radi u ranoj mladosti, ali s druge strane – važan je oseća samopouzdanja i zadovoljnosti svojim izgledom tela, pa ko voli nek izvoli.
Bila proslava, u nekom užem društvu. Malo mi bilo žao što nije bilo šire društvo, što nisam mogao da pozovem sve ljude koje bih inače pozvao, što to nisam proširio u neku mega strukturu koja bi se održavala u kontinuitetu, ali…Okolnosti. Svakako sam se lepo proveo uz želju da već sledeće godine ostvarim rođendanak u punom kapacitetu.
Nekako tom prilikom i pogledam procenat ostvarenih prioritetnih želja, pa me ti procenti nekako zasvrbeše da malo više razmislim o tome…ali, posle češkanja po glavi shvatio sam da bi bilo beskorisno u tom trenutku više se baviti tim stvarima, jednostavno je bilo vreme za proslavu. A o ostvarivanju želja treba razmišljati između dva rođendanka, pogotovu ako je prva i osnovna prioritetna ostvarena – život i zdravlje ljudi oko tebe i tvoje.
Stigoše čestitke sa svih strana, da bih proslavio rođendan kako treba, ostavio sam telefon bez tona i nastavio dalje. Ovih dana ću odgovoriti svim divnim ljudima i zahvaliti im se. Inače nisam neko ko očekuje čestitku ili zahvalnost, ali me uvek to obraduje, a ponekada rastuži ukoliko ne stigne u optimalnom vremenu od neke meni posebne osobe. No, sve to brzo prođe i život ubrzo pretekne dešavanjima sve osećaje posle nekog značajnog datuma koji se slavi. Nastavi se dalje, u susret novoj svetkovini i to je ono što je jedna od lepota življenja.
I kao što na početku rekoh, moglo bi se o tome svemu svašta još pisati, ali nekako osećam da je vreme da kažem ono zbog čega je nastao ovaj tekst. Divni ljudi, hvala Vam na jučerašnjim čestitkama, svaka pojedinačno, kao i one grupne su mi donele jednu novu dozu sreće, vere, optimizma i nade u bolje sutra. Trudiću se da živim u budućnosti u skladu tim željama jer su one baš to što mi je i najviše potrebno, meni kao i svakom biću na ovoj planeti.
Radost u očima, sreća u duši, ljubav u srcu. Tetka Caka.
Uz želju tetke Cake koju upućujem svima, zahvaljujem se i pozdravljam vas…do nekog drugog pisanija.
