Ja pišem
U ovoj, specijalnospecijalnoj mojoj prvoj(nadam se i ne poslednjoj) kolumni pisaću o pisanju i to svom. Nosiće naziv „Da ne bih pričao…“ Subotom (kada i ako (po)stignem)) u 17h pokušaću da neke svoje misli, neka svoja zapažanja, kao i opis svakodnevice pretočim u pisane redove. Koliko i da li će to biti uspešno – nemam pojma, ali se nadam da ću bar održati kontinuitet. Upornost će svakako biti jedna od tema mog budućeg pisanija.
Elem, da se vratim današnjoj temi. Već odavno sam shvatio da veoma često, pri susretanju sa osobama sa kojima se baš i ne susrećem često većina njih se fokusira ili na ono što ona želi da izgovori, ili na ono šta je ona izgovorila, ili na ono šta će izgovoriti. Isprva sam želeo da, kulturno, saslušam osobe koje mi dolaze govorom u susret, a zatim da ono šta želim i ja izgovorim. No, nešto mi to i nije polazilo za rukom iz neznanih razloga. Uglavnom sam ostajao napušten iliti kulturno pozdravljen na pola nekog mog izlaganja ili pokušaja da nešto kažem. Retko se dešavalo i da izgovorim do kraja šta poželim, ali efekat bi bio sličan efektu razmišljanja o snegu koji se pre 136 godina istopio na obroncima Rudnika. Videvši, bolje rečeno shvativši sve to, prestao sam da u takvim situacijama izgovaram željeno, već poželjno. Takođe, trudio sam se da budem ja taj koji će razgovor okončati i produžiti dalje jer mi je epilog uglavnom postao poznat.
Da ne bih dalje nešto previše produžio tekst, tj. da ne bih opet ostao nedorečen, tj. nedočitan, evo ukratko nekoliko mojih razloga zašto je bolje napisati nego reći.
- Napisanim se može doći do mnogo više osoba nego rečenim.
- Napisano se ne mora ponavljati.
- Na napisano ne može se reći da neko nije dobro čuo.
- Napisano se ne može zaboraviti.
- Napisanim se teže može manipulisati, tj. lakše se mogu izbeći neželjena prepričavanja.
- O napisanom se govori više nego što se piše o izgovorenom.
- Pisac od pisanja ne može da promukne.
- Dokumenti se ne podgovaraju već potpisuju.
- Iza svog pisanija mnogo je lakše stati nego iza svog govora.
- I da ih bude okruglo 10 – napisana desetka u indeksu mnogo više traje od iste izrečene.
Bilo je razloga još, naravno, ali sam ih uglavnom zaboravio, uglavnom one smislenije.
Do sledećeg (bes)mislenija, drugarski, zapisnički pozdrav!
