Što sam joj iskrenost slao,
što sam joj suze krao?
♠
Što mi je dala nadu,
što htedoh da je svi znadu?
♣
Što mi se javila prva,
što htedoh da joj cepam drva?
♦
Što mi život zamirisa,
što je neko pomirisa?
♠
Što ne iskah ikad išta,
što od svega dobih ništa?
♣
Ne razumem, niti mogu,
ni kad ustanem na levu nogu
da u mislima ničeg nema
osim mnoštva aksioma.
♦
Njih što u praksi ništa znače,
ma ih čito više, jače…
Čudno kako vetar puše,
čudno kako kule ruše.
♥
A da li je ipak žao,
više ni ja ne bih znao.
