spot_img

Zoran Škiljević: Mačke i miša

– …Nije trebalo to da mi kažeš! Razočarao si me!

– Šta to nije trebalo da ti kažem?

– Znaš ti dobro, nemoj da se praviš blesav.

– Ne znam zaista.

– Znaš, znaš!

– Opet kažem da ne znam.

– A ja kažem da znaš, samo nećeš to da priznaš.

– Šta da priznam?

– To što si maločas rekao.

– Ne znam na šta tačno misliš, rekao sam mnogo toga.

– Daj, uzbilji se malo, znaš ti dobro šta si rekao…

– Znam šta sam sve rekao, ali ne znam šta te je od toga toliko pogodilo, eto…

– Šta me je pogodilo? Ono što bi svaku pametnu curu pogodilo, a ti, sva je prilika, onda misliš da sam najverovatnije malko glupava!

– Odakle ti sad pa to? Kako si samo došla do tako oštroumnog zaključka!?

– Eto vidiš. Konačno si rekao šta zapravo misliš o meni!

– Ja?!

– Da, ti! I hvala ti, znala sam, doduše, i bez tvog priznanja na čemu smo. A dobro je da i ti to znaš, pa da se ne igramo više mačke i miša.

– Ne mogu da verujem! Kaži mi da se šališ?

– Ma, kakva šala, mislim najozbiljnije.

– Stvarno?

– Stvarno!

– I šta ćemo sad?

– Kako, šta ćemo? Zna se, svako na svoju stranu!

– Tek tako?!

– Nije tek tako, rekao si nešto što nije trebalo da kažeš i to je kap koja je prelila čašu. Još si dodao i da sam glupava.

– Molim te, prestani da me izluđuješ!

– Istina boli. Misliš da je meni lakše nego tebi?

– Onda mi bar reci koja je to kap što mi je došla glave!

– Rekao si mi da me voliš.

– Pa volim te, šta je tu tako strašno? Šta je drugo trebalo da kažem? Da te ne volim?

– Ništa nije trebalo da kažeš nego to da pokažeš! Ljubav se ne kazuje rečima. Barem to ne rade oni kojima je do nekoga stalo i koga zaista vole!

– Molim!? Pa što mi to ranije nisi rekla?

– Sve drugo se može iskazati rečima, samo ljubav ne! Mislila sad da to znaš.

– I mogla bi to da uradiš? Imala bi srca da me ostaviš, mislim stvarno.

– Ne da bih mogla, nego smatraj da je to gotova stvar.

– Ne budi tako surova. Priznajem, pogrešio sam, ako si to htela da čuješ.

– Adio!

– Popraviću se, ne budi tako surova!

– Adio!

– Popraviću se, kažem ti…

– Dobro. Ali ako još jednom napraviš istu grešku, gotovo je! Kraj!

– Neću nikad više, obećevam. Evo, kunem se…

– Onda pamet u glavu. Nemoj posle da kažeš da nisam bila fer i da ti nisam dala šansu…

– E, carica si stvarno! Volim te! Volim te!..

 

Zoran Škiljević
Zoran Škiljević
Pisac sa predoumišljajem. Voleo bi da piše bajke, ali ne ume. Zato gomila kratke priče, romane i novele kao sumanut. Kao svojevrstan vid otpora narastajućoj stihiji ništavila.