spot_img

Zoran Škiljević: Alef i smrt

Ona stoji na uglu ulice koja deli Studentski grad od ostatka sveta, čudno zamišlјena, mlada i anđeoski lepa.

On, kao kobac koji je ugledao plen, skoro joj pritrčava i započinje razgovor.

– Čekaš nekoga?

– Ne, ne čekam. Stojim onako.

– Ja sam Alef, kralј ovdašnji, a ti si verovatno ona nova o kojoj svi pričaju?

– Kralјica u svakom slučaju nisam, a da pričaju, lјudi uvek nešto pričaju.

– Ali ne pričaju neke obične stvari. Na glasu si kao nekakva fatalna zavodnica i zato bi bio red da se nas dvoje upoznamo, ipak je ovo moj reon, moje kralјevstvo.

– U redu, pristajem. Možemo da odemo negde, ali…

– Srce si, stvarno.

– Ali pre nego što pođemo, moram da te upozorim: nisam od onih koje troše vreme uludo!

– Biće ovo tvoj srećan dan, videćeš.

– Samo te upozoravam. A što te više gledam, sve mi se više čini da si neka maza mamina. Kad su muškarci u pitanju, oko me nikad nije prevarilo.

– Varaš se. Ja sam kralј ovdašnji, na mene ne možeš da baciš svoje čini i pokoriš me!

– Mogu, ali neću! Nisi moj slučaj.

– Ali!…

– Nema „ali”. Ništa od našeg upoznavanja. Doviđenja!

– Ali, zašto? Pogledaj me malo bolјe! Moje su sve ribe od prvog do trideset drugog pavilјona, mogu svaki dan da imam drugu…

– Utoliko bolјe.

– Daj, budi razumna. Ludost je ne dati šansu jednom kralјu, zar ne?

– Pričaj mi nešto o tome. Ja sam smrt za muškarce! A ti si, kralјu, kao spreman da rizikuješ?

– Ha-ha-ha… Još pitaš da li sam spreman? Nikad spremniji!

– Smeješ se, a srce ti je već sišlo u pete. Bolјe briši odavde dok si još u komadu!

– Ma, daj, reci da se šališ. Hajde stvarno da odemo negde…

– Da si neki kralј, već bih bila tvoja robinja!

– Šta time hoćeš da kažeš?

– Sa mnom seks nije seks već borba na život i smrt u kojoj uvek ja pobeđujem – to hoću da kažem. Zato i tražim sebi ravnog, srčanog, nepobedivog…

I tu se naša priča završava. Dok je kralј smišlјao šta da joj odgovori, a da to ne bude glupo i neubedlјivo – te fam fatal više nije bilo u njegovom vidokrugu!

Ali legenda o tom anđeoskom biću koje muškarce obara s nogu bez pardona i milosti i danas živi u Studenjaku. Nema noći da se nekom kralјu ne prikrade u san, bilo da je iz prvog, drugog…, ili iz trideset drugog pavilјona.

Iz zbirke kratkih priča „U svom svetu“ (Liberland, 2021)

Zoran Škiljević
Zoran Škiljević
Pisac sa predoumišljajem. Voleo bi da piše bajke, ali ne ume. Zato gomila kratke priče, romane i novele kao sumanut. Kao svojevrstan vid otpora narastajućoj stihiji ništavila.