Samo ćuti i slušaj
ove reči koje
prosipam
pred tobom.
Neka vreme stoji
u mestu,
pa da zauvek živimo
u ovom trenutku.
Ako nisi znao,
sada znaš.
Uvek si bio
moje sutra,
nikada moje juče.
Moja ljubav
prema tebi
je iskrena i topla,
ljubav boje krvi,
ljubav od meda,
slatka i lepljiva.
Želela bih samo
da uramim
ovaj trenutak.
Moraš priznati,
još uvek želim
male želje,
nisam se predala
velikim.
Znam ja i
da odlutam
negde u prazno,
ali, o tome
ne govorim.
Samo ti prećutim.
Sada sam sigurna,
sa tobom mogu
sve što hoću.
Bez razmišljanja,
bez straha.
Bojim se samo,
prestaću da dišem,
jer, još si ukus
u mome dahu.
Ne, ne gledaj
me tako
tim tvojim očima
boje borovine
kao da je sve
moje izgovoreno
laž.
Znam, ne veruješ . . .
