Istok i zapad. Milenijumima duga tradicija njihove suprotstavljenosti zasnovana je na brojnim razlikama koje vladaju u ovim svetovima. Dve vere, dva boga, mnoštvo ličnih različitih sudbina, još više običaja.
Međutim, i pored svih tih brojnih razlika, postoji i dosta toga zajedničkog što vezuje oba ova sveta, obe vere. Zlo I neprevda koja je uvek postojala među ljudima, kao i istrajna borba za život uprkos neminivnoj prolaznosti, vezuju čvrstim nitima pripadnike oba sveta.
Andrić svojim delom “Prokleta avlija” otkriva život i borbu tih naizgled neprimetnih ljudi jedne i druge vere. Upoznajući likove romana, pratimo njihove životne puteve, nemilosrdna iskušenja na koje ih prst sudbine upućuje i sve je jasnije da pored brojnih suprotnosti tih ljudi, zajedničko im je da pred moćnim, zlim silama, pobedu im donosi njihova priča o životu koja ga na neki način ovekovečuje.
Najpre se fra – Rastisavljevo sećanje pretvara u živopisnu priču o životu fra-Petra.Još jedna pahulja u belini snega-još jedan dan u korist prolaznosti. Sve ono što je bilo, staje pod tim debelim slojem, hladnim i teškim, ali priča stoji. Kao sveža rana koja otkriva bol, otopljeni sneg nad grobom fra-Petra koji je ovekovečila fra-Rastislavljeva priča, upoznajemo druge likove romana, njihove sudbine, a priča o njima čini ih besmrtnim I večnim.
Upravo nepravdom moćnika, sam fra-Petar biva odveden i zatočen u istambulskom zatvoru – Prokletoj avliji. U hladnoći i sivilu zatvorskih bedemazatvorenicima je jedina sloboda uperen pogled u nebesa. Kako upravnik avlije kaže :”tu nije bilo nevinih”. Jer svi smo već po rođenju grešni, bilo sopstvenim grešnim činom ili mišlju, bilo činom ili mišlju roditelja. U avliji je bilo od sitnih prestupnika zakona, do onih koji su zatočeni greškom, nepravdom. To tek ne znači da oni u životu ništa nisu skrivili, ali je boravak njihov u tom zatvoru bio krajnje neadekvatan, kroz šta se oslikava nepravda i zlo vlasti nad potlačenim stanovništvom.
Govoreći o svom životu u Prokletoj avliji, fra-Petar svojom naracijom ovekovečuje živote Zaima, Karađoza – upravnika zatvora, Ćamila i Haima, a Ćamil svojom pričom – život Džem-sultana, Bajazitovog brata.I svaki je od njih na izvestan način pretrpeo zlo i nepravdu svoga vremena. Zaim-nepravdu sopstvenih laži o silnim ženama koje je imao, Karađoz-nepravdu moćnijih, nadređenih, kao i nepravdu svoje promašene mladosti.
Haim svoj život u strahu i strepnji vodi u društvu fra-Petra, poveravajući mu priču o Ćamilu. Tako se gradacijski dolazi do ličnosti koja je u svom životu pretrpela najveću tragediju od svih tamošnjih zatvorenika. Bez porodice u ranom životnom dobu, sa puno materijalnih, i još više duhovnioh bogatstava, Ćamil čini već u mladosti prvi pogrešan korak težeći duhovnim vrednostima i obrazovanju, koje su za taj period neshvaćene od strane drugih ljudi. Nesrećna ljubav, pa opet bol. Zlo. Jedino dobro, ideja vodilja bila mu je misao o Džem-sultanu čiji je život proučavao sa istorijskog aspekta i sa kime se poistovetio, što će ujedno biti njegova najveća kazna i razlog kazne. i opet zlo…Onda i nije čudo zašto se takav čovek nađe u nedoumici, raskoraku i nepripadnosti povodom sopstvenog sveta. Na kraju, sam pojedinac postaje svestan, kao i Ćamil, da međ svojima nema razumevanja, a drugi ga tek odbacuju. Pa opet nepravda, zlo, bol…
Iz priče Ćamil-efendije, otkrivamo o životu Džem-sultana, i onda se dalje priča o zlu i nepravdi koju je on okusio, nastavlja. Izdaja rođenog brata, a sve zbog vlasti, prolazne moći ovozemaljskog sveta! To je tek zlo! Potom izgnanstvo, život u tuđini, bez igde ikoga svog, bez slobode, bez života…A onda, kad više nije imao šta da izgubi-smrt je došla po svoje. Pa opet zlo, nepravda, lažna bratska ljubav i lojalnost.
Moć zlih sila i iskušenja oblikuje ljudske živote na najrazličitije načine. Kao da se sam đavo poigrava sa njima, ograničava slobodu i stavlja pod sopstvene okove.Međutim, priča o tim životima ostaje, prkosi smrti i odoleva vremenu. Čak i kada umiru, pre nego što počnu da žive, priča o njima ostaje večna.Večni trag u kamenu, još jedna pahulja u belini snega pod kojim se kriju grobovi naših novih, večnih…
Autor: Jelena Kostić
odeljenje IV7
Prva kragujevačka gimnazija
Profesor: Simonida Pavlović
