Iako možda blag izraz lica i ta dečačka energija koju se trudi da ne izgubi uslovljavaju da privatno očekujete nekoga kome je muzika na prvom mestu.
Hele je vrlo temeljan, zreo čovek, ozbiljan i konkretan, čovek koji ima stav, autoritet i samopouzdanje koje je izgradio na vrlo zdravim osnovama bez trunke zavaravanja velikim uspesima koje bi uslovili da se ponaša nadmeno i bezobzirno. Ne, on postavlja granice, ne rasipa emocije i energiju na svkom koraku, tačno zna šta ne želi i samim tim određene dileme i previranja koje imamo i svi mi nosi lakše, prevazilazi i štiti se od negativnih uticaja.
Trudi se da kanališe svoje loše osobine i postiže harmoniju koliko god može. Ne varira u svojim težnjama, htenjima i zato je verovatno sebe kao pevača i sportistu izgradio kao najbolji mogući način, a to mu je donelo zadovoljstvo i stabilnost. Izrazita realnost i prirodnost su njegove vrlo značajne osobine koju čine još iskrenijom i zanimljivijom.
„Publiku ću obradovati novim albumom, a opet neću pobeći od sebe. Sve pesme su zapravo ja. Biće pesama o rep muzici koju volim i koliko mi ona znači, kao i pesma sa mojim pokojnim bratom Banetom 187, o našem stavu prema muzici, gostovanjima, stavu prema lošim ljudima.
Smatram da ovi novi žanrovi gde se pominju robne marke, droga, alkohol, vode omladinu tim pesmama u propast. Ništa pametno ne može da se nauči i izvuče iz tih pesama. Živimo u Srbiji gde ljudi jedva preživljavaju, bore se za život, pominju se teme i priče u pesmama koje vode u destrukciju omladine. To su verovatno kompleksi , sve je ovde fake. Voleli bi da budu milijarderi i sebe porede sa crncima, a sve te stvari su gledali samo na filmu”.
Muzikom je počeo da se bavi u najgore vreme u trenutku kada se zemlja raspadala, kada je sve što je vredelo nestalo tokom uništenih godina kroz koje smo prošli, kada je bilo teško opstati, ostati priseban i normalan, a kamoli biti reper. Međutim Nebojša Minić Hele je uspeo da se odbrani svojim glasom, pojavom, pesmama, istrajnošću i verom, čuvajući u sebi mnogo što je poneo iz kuće kao osnovne smernice koje su ga održale na dobrom putu. Uostalom kao i većinu ljudi sa njegove klase koji nažalost nisu više među živima kao što su Bane 187, Ksenija Pajčin, Gru i mnoge drage ljude koje je izgubio. Što je vrlo važno negovali su vredno prijateljstvo i privrženost. Tako je Hele sačuvao sebe, svoju muziku i one najbitnije vrednosti koje ga kao čoveka i repera čine takvim kakav jeste.
“Radim muziku, slušam sebe, svoju intuiciju i nikog više. Što bi rekao pokojni brat Gru – poštujem druge, držim do sebe. Ja nikad nisam bio lik koji se uvlači, gura, cepi da bi došao do cilja. Ostao sam isti lik iz kraja, koji ima stav i izgrađen karakter, znam šta hoću i šta neću. Sa estrade sam u kontaktu sa par njih, družimo se i privatno. Nikad nisam želeo da budem deo tog lažnog glamura i sjaja. Sedamnaest godina sam na sceni i svima koje poštujem sam dao poštovanje i sarađivao sa njima. Nikada mi nije bio problem da kažem šta mislim i budem iskren. Neki ljudi za koje sam mislio da su ljudi, čuo sam da svašta pričaju o meni, a kad me sretnu smeše se kao devojčice, ne znaju da sve što su pričali dolazi do mene od istih ljudi sa kojima sede, jedu i piju. Ali to govori o njima, ne o meni.
Kada smo pokojni brat Bane i ja snimili album “Upitaj se” za City records, dvoje, troje ljudi reklo je da im je drago. Niko nam nije čestitao i rekao: Bravo momci, svaka čast“. To govori koliko su ljudi zavidni, nekulturni i zlobni. Kada je album izašao Bane i ja smo imali smrtne slučajeve u porodici. Prvo je Banetu umro otac, zatim moj otac i rođena sestra. Tu smo obojica videli ko su kolege i prijatelji.
Mene je nastavila da prati loša sreća, pre deset meseci umro mi je, mogu slobodno da kažem, moj brat Bane 187, to me je dokrajčilo.
Taj čovek, bio mi je velika podrška, jedan drugom bili smo vetar u leđa. Zajedno smo bili ozbiljan tim, naučio me mnogo toga, dogovarali smo zajedno nastupe, bili smo kao jedno.
Sve mi je bilo jasno i kada je Bane preminuo, mnoge kolege nisu došle na sahranu, što je sramota. Za sve je bio tu, pomagao im, izvlačili su ga sa sopstvenog rođendana a nisu se udostojili ni na sahranu da dođu da mu odaju poslednju počast. A znali su da ga zovu da im peva refrene, da im bude u spotovima, bukvalno ga molili da se pojavi.
Jako sam razočaran i mnogo me boli to. Većina njih kad je bio bolestan i u problemu, ni telefon nisu znali da okrenu da pitaju kako si i jel ti treba nešto.
Tako da sve se svodi na interes, njemu i meni je obraz bio uvek čist. Bane je bio ozbiljna Rep glava, repovao je i pevao. Nije mu bilo ravnog. Dok su bili skupa kao grupa 187 su bili najjači, kako po pesmama, tako i po stajlingu, spotovima.Ono što su oni tada radili je bilo na svetskom nivou i bili su korak ispred vremena a ovi što sad rade ove spotove 187 je radio pre 20 godina.Tako da smo Bane i ja skapirali da gledamo sebe i kako ljudi prema nama tako i mi prema njima. Mnogo je sujete, licemerja, ličnog interesa. Za mene i njega mogu da pričaju sve, ali da smo loši ljudi – NIKADA.
Za sve smo bili tu, a kad je nama trebala podrška i pomoć nigde nikog.
Drago mi je da smo do se do poslednjeg trenutka držali zajedno kad je bilo najteže. Dan danas sam u kontaktu sa njegovom mamom, posetim je, pričamo o njemu i mi smo neraskidiva nit do kraja života. On je moj brat i mnogo mi nedostaje, ali znam da me gleda odozgo i da je ponosan na mene. Pogotovo kad budem uradio spot za zajedničku pesmu, koja ce ostati upamćena kako su se volela i poštovala dva brata!!! A kolege koje poštujem i volim, sa njima sam u kontaktu i znaju ko su.
Na novom albumu će biti pesma motivacionog karaktera jer sam u sportu 25 godina. Trenirao sam i boks, karate, MMA, Streetwourk out.
Zadnjih godinu dana samo rekreativno treniram boks, jer taj sport volim i MMA, koliko mi dozvoli vreme idem u salu i ozbiljan sam rekreativac.
Na svakom treningu radimo sparinge i svi treniramo kao da smo profesionalci. Tako je to kad ti je kad ti je od malena uzor Mike Tayson. Poenta te pesme je da se omladina i stariji okrenu sebi i sportu, jer to je jedini izlaz iz ovog ludila. Snimam i motivacione klipove za svoju dušu, gde svojim primerom dajem motivaciju bukvalno svima. Čak sam dao i svoj unikatni naziv klipova “Ako mogu ja, možeš i ti – nema izgovora izađi i treniraj”. To su moji klipovi različitih vrsta vežbi, snage, zatim bokserski treninzi u MMA.
Želim da motivišem ljude da treniraju, rade na sebi, jer sve se može i za sve se nađe vremena samo ako čovek hoće i ima želje i volje, sve ostalo su samo izgovori. Biće mi drago da kad jednog dana ostarim, iza sebe ostavim svoja dela, da i moja deca i ostali ljudi vide šta je sve Nebojša – Hele radio. Biće mi puno srce ako desetoro ljudi motivišem da treniraju i sklone se sa ulice”.
Hele mnogo crpi iz ličnih iskustava, iz onoga što je doživeo, naučio, osetio i tako nadograđuje svoju muziku. Bitno i to da ume da napravi otklon i da se emotivno ne poremeti.
On je zahvalan na tome što je tokom dosadašnje muzičke karijere uvek bio aktivan i ta iskustva su uslovila da u nekoj ličnoj kategorizaciji oseti kada je emotivno i u svakom drugom pogledu kao reper do sada postigao najviše.
Prijatelji portala Pokazivač
