„NIZ ULICE GOLUBOVI OD GLINE LETE NOŠENI VETROM“
niz ulice golubovi od gline
lete nošeni vetrom
leptiri od stakla razbijaju se na pločnicima
proleće sa štapom u ruci
silazi niz krovove
proleće u kockarskom odelu
sa psovkom u očima
odlazi iz ovog grada
prokockan je maj za jednu noć
a jun i leto kasne
nastupa međuvreme
raj za pijance i ljubavnike
preko krovova do mesečine
dan odlazi
dok mačke vode ljubav
iza crvenih dimnjaka
moje reči
u parku na klupi
sa penzionerima igraju domine
preko krovova do mesečine
uzlećem da vidim
kako to jutro ostari
u podne
podne ostari uveče
a proleće
u staračkom domu
sedi i smišlja osvetu
