BAŠ ČELIK

prepoznao sam zmiju što je naselila kamen

pre početka

kamen sam bacio u vodu

voda je našla put kroz njegovu šuplju glavu

izlila se voda duboka u more široko

baš čelik me nađe na dugom brodu

najmih ga slave mi moje najmih za kapetana

vas dan sam mu istu priču pričao

ispred kuće moje trešnja je rasla

lepa kao devojka

u trešnju sam se zaljubio

sve prodao, sve poarčio i u ništa zavio

trešnja se za proleće udala

a ja u kamen pretvorio

zmija me naselila i eto,

to je bilo pre početka

baš čelik,  slave mi moje,  

kapetan na širokom moru, na dubokoj vodi,

ko sveća plakao danima  

ništa nije razumeo

sto burića vatre žive popili

oči nam od suza iskapale,

u paprat se pretvorili,

u smeđu mahovinu,

u drvo eukaliptus,

u brzonogu kamilu

ali ništa nije razumeo

sve dok more ne usahnu

i ostadosmo sami na planini

na visokoj planini među snežnim lavovima

među bogovima zlatonogim

sami kao put u šumi

kao kamen u vodi

kao ptica na nebu

sami

kao ljudi među neljudima