„ozgor od zvezda, ozgor iz nedogleda“
svu noć slušam, osluškujem
padaju jabuke i kotrljaju se voćnjacima
svu noć slušam tiho neko u šumaricama
na prstima između mrtvih hoda – senka žalostiva
i cakle sveće i kaplje rosa i buja suza
i boli me nešto boli ispod miške
ispod leve ruke
nema radosti moje, moga sina
svunoć lepa jesen prelepa, šumadinska
sto života da imaš da je se ne nagledaš
svunoć kaplje nad šumaricama
suza za suzom iz vedra neba
ozgor od zvezda ozgor iz nedogleda
treperi večnost među vrbama
noć gizdava nevesta – ali čija
tesno u grudima
pa kida, kida sunce joj njojzino
srce lomi, steže, drobi gorki jecaj
i pođe ruka hladna i ničija
da digne jabuku sa zemlje
kome bože, kome
teška ruka, još teža duša u grudima
svunoć lepa jesen prelepa
od zlata od onog sveta
ali nema moga sina
moga vukadina
jooooj ne može više duša
sine gledaj kako se zlato razlilo našom šumadijom
jabuko moja i rano i dušo i srećo moja
vidiš li šta od toga lepoto moja jedina
vidiš li vukadine
ozgor sa zvezda
ozgor iz raja
