U tebi čitav svemir sreće i raspoloženja,
peva duša,
čitava paleta boja radosti
pomešala glasove muzike
života, nežnosti različitih jezika,
svi govore i misle isto, bez
mržnje i pakosti, samo
ljubav u njima diše.
Istina pretvara ruševine
pregradnih zidova u prijateljstva,
rođeni smo svi jednaki,
pod istom kapom neba,
sa istim pitanjima i odgovorima,
početak i kraj jednak je svima,
mržnja i zlo su izmišljeni, ljubav
nam je data rođenjem,
kao zalog sreće i dobro
opravdanje za tugu, laž i greh
koji navrate ponekad da nas
polakome, ali se ljubav tu nađe,
da nas razuveri,
odgovori životom
i jednostavnom naredbom usmeri:
„Kreni u život, živi po pravilima
duše!“ Ljubav pregazi zlu ljutnju.
Ljutnja ume da te ubije i
razori, s razlogom ili bez njega
gori i boli ti dušu,
oprosti sebi, oprost
daj drugom,
da ljutnja prođe i ne budeš tužan.
Ponekad moraš biti
ljut, savlada te tuga
kada te razočara ljubav,
ume i sudbina da ti se
naruga, izdigni se,
prebrodi krizu,
oteraj ljutnju,
zaboravi je,
kreni dalje
u novo traženje i buđenje sebe,
zovu te dodiri.
Osećaš poziv novog
trenutka? Prestaje tvoja bol,
srećan si,
ruka ti pružena kaže,
tu je ljubav da ti pomaže,
preusmeri misli,
poljubi zaspale
osećaje, opet ih otvori,
da voliš
i da te kapi ljubavi ugreju
kada pronađeš sebe
trenutkom druge
polovine pronađene duše,
sva tvoja hladnoća i bes
nestanu, u samo jednom trenu
pogleda ljubavi.
