Danas kada kažemo Kopt mislimo na hrišćansku manjinsku zajednicu u Egiptu, ali početkom prvog milenijuma ovaj naziv podrazumevao je celokupan egipatski narod. Tako da su u početku to bili i hrišćani i pagani, da bi već oko 3. veka celo stanovništvo bilo hrišćanske vere. Međutim, naziv su skovali Arapi kao skraćenicu od grčke reči Aygiptos.
Kopti su kroz istoriju često imali loš položaj, pa je njihovoj umetnosti pridavan manji značaj. Glavni razlog je u tome što se koptska umetnost veoma kratko prostirala između dva značajna perioda faraonske i islamske umetnosti, pa je bila skoro u potpunosti zanemarena.
Takođe se dugo smatralo da koptska umetnost nije u sebi nosila ništa originalno već je bila samo produžetak prethodnih perioda. Dela sa mnogobožačkim temama su se pripisivala helenističkoj umetnosti, dok su arhitektura i hrišćanski motivi bili zaostavština stranih kultura.
Hronološki gledano Kopti su konstantno bili potčinjeni drugim kulturama, a sve je počelo 30. godine pre Hrista kada je Rim pripojio Egipat. Tada je dolina Nila postala ”rimska žitnica”. Običan čovek je nemilosrdno izrabljivan, a svi njegovi plodovi odlazili su rimskoj vlasti tako da njemu nije ostajalo ništa do gladi i umora. U takvim trenucima mnogi su se okretali veri kao jedinoj utesi i spasenju, a hrišćanstvo je svojom bezgraničnom ljubavlju privolelo mnoštvo naroda. Ipak, mnogobožačka klima je bila takva da je dovela do masovnog progona hrišćana. Stoga, Koptima je ostajalo veoma malo vremena da se bave umetnošću, te su mnogi zaključivali da ovaj narod nije uspeo da stvori ništa vredno pažnje.
Nakon Milanskog edikta položaj Kopta se znatno poboljšao, ali su ostali visoki porezi koji su zahtevali dug i težak rad. I ovog puta Kopt je susretao umetnost samo na kratkim i retkim pauzama.
Dolazak Arapa 641. godine u Egipat označavao je kraj onome malo slobode što je narod imao, a težak rad i previsoki porezi su se opet vratili. Ipak, nisu se svi arapski vladari na isti način ophodili prema hrišćanima. Neki su bili veoma tolerantni, pa je u tim periodima bio jak uticaj koptske umetnosti na islamsku umetnost.
Koptska arhitektura se lako prepoznaje po crkvama bazilikalnog oblika koje su građene u dva tipa. Prvi tip su samostalne građevine, dok su druge imale oltare udubljene u stenama. Pokrivanje je postalo aktuelno tek nakon dolaska Arapa, kada su počeli da podižu kupole.
U slikarstvu je prednjačio simbolizam nasuprot realističkim prikazima, pa su tako koptski likovi prepoznatljivi po svojim disproporcijalnim i neretko zdepastim telima. Često su korišćeni sitni detalji kojima bi se prenosile simbolične poruke. Tako su na jednoj fresci predstavljeni Hristos i Sv. Mina jedan do drugog, sličnih proporcija, ali je Hristos uzdignut u ramenima kako bi se iskazala hijerarhija.
Koptu nije stalo do pukog oponašanja prirode, on želi da iskaže osećanja koja obuzimaju njegove likove. Kroz boju i kamen on uspeva da uhvati delić atmosfere kojoj je nekada svedočio. Zato njegove figure često dobijaju čudnovate oblike. U skulpturi lica postaju izdužena i trouglasta, a oči zaobljene i širom otvorene kao da su pod strahom.
Prilikom stvaranja Koptu je uvek značenje iznad forme, pa će se tako neki paganski motivi susretati u hrišćanskoj umetnosti, no za Kopta tu više nema ničega paganskog jer je on starom obliku udahnuo novi život u crkvi. Stoga, motivi koji su inspirisali koptskog umetnika menjali su se kroz vekove. U početku je bilo najviše mnogobožačkih motiva koji su dominirali svetovnom umetnošću. Ipak, uspeli su da dopru i do crkvene umetnosti tako što su ih umetnici ”hristijanizovali”.
Najbolji primer takve transformacije je najpoznatiji egipatski krst, krst sa ušicama, a zove se ank. On je ustvari hijeroglif koji znači život, a u 6. veku postao je neizostavni element crkvene arhitekture.
Istina je da su na Kopte uticale mnoge kulture, ali to nije postavilo granice njihovog stvaralaštva. Kulturni uticaju poslužili su kao inspiracija za nove ideje kojima su koptske ruke darovale život skoro 12 vekova, a uspele su i da dočekaju duboku starost tako da i danas možemo da uživamo u plodovima koptske umetnosti.
