Za sve voćare zimska rezidba je veoma bitna, jer uspostavlja ravnotežu, daje optimalan kvalitet rodu, i željeni rast biljke. Cilj rezidbe je da se obezbedi dobar vegetativni porast, rana i redovna rodnost i dobar kvalitet ploda. Kruna voćaka mora biti prozračna i dobro osvetljena, kako bi se razvili svi pupoljci ravnomerno i kako se rodnost ne bi premestila u sam vrh krune.
Greške nastale prilikom rezidbe dovode do trajnog smanjenja prinosa. Zato je pravo vreme orezivanja kraj zime, neposredno pred kretanje sokova, jer tada još nema lišća na granama pa je zato lakše uočiti šta treba rezati.
Od novembra do kraja marta traje sezona zimskog, osnovnog, orezivanja. Mlada stabla se uglavnom orezuju zimi, osim breskve, jer je zbog visoke vlažnosti vrlo podložna infekciji gljivicom citosporom. Izbegavajte orezivanje danima kad je vlažnost mnogo visoka, upravo zbog osetljivosti drveća na gljivice. Zimsko orezivanje preporučuje se kod stabala jabuka, krušaka, dunja, kajsija, šljiva i višanja.
Mnogi orezivanje voća smatraju izuzetno komplikovanim poslom, jer nisu imali adekvatnu osobu da ih tome nauči, ili uputstvo na osnovu kog bi to vrlo lako savladali. Uz ovo kratko video – uputstvo videćete da orezivanje i nije takav “bauk” kao što ste do sada mislili.
“Agromedija” pripremila je video na osnovu kog, u samo 3 koraka, možete savladati orezivanje.
Prvi korak: Počnite sa orezivanjem grana koje su se osušile tokom godine i koje su oštećene ili slomljene. Uklonite i one mladice koje rastu direktno iz stabla drveta.
Takve mladice često nemaju veze sa plodom, već su izdanak podloge na koju je kalemljeno voće. Grane koje rastu pravo u visinu treba delimično odrezati kao i izdanke koji se povijaju ka stablu, odnosno imaju smer ka unutrašnjosti krune.
Drugi korak – proređivanje: Cilj proređivanja je da omogućite da svetlost i vazduh mogu podjednako da dopru do svih listova. Na taj način smanjuje se mogućnost širenja biljnih bolesti i štetnih insekata. Najpre uklonite neke od grana koje rastu nadole, ali i sve one koje se gusto ukrštaju i preklapaju sa drugim granama. Preporučljivo je da nakon toga pregledate celu biljku. Orežite krunu što skadnije tako da napravite ravnomernu gustinu grana. Trebalo bi da svako stablo oblikujete na sličan način da bi sve voćke izgledale jednako.
Na mestima gde se grane račvaju savetuje se da ostavite one grane koje su najzdravije. Takođe, vodite računa da ugao između dve grane bude oko 70 stepeni. Ako ugao ostane preveliki, postoji mogućnost da se grane slome pod teretom ploda. S druge strane, ako ostavite previše oštar ugao, neće biti dovoljno vazduha tokom vegetacije.
Nastavite sa rezanjem dok prostor oko svake grane ne bude između 15 i 30 centimetara. Bitno je da svaka grana ima dovoljno vazduha i prostora da se razvija. Kao i kod čišćenja, orezujte ravno sve do glavne grane ili stabla.
Ne ostavljajte čiste, ravne grane duže od 30 centimetara bez ijedne bočne grane ili račve. Računa se da je 30 centimetara godišnje dovoljna dužina prirasta.
Treći korak – friziranje
Treći korak je najlakši, jer tada vaše voćke dobijaju „novu frizuru“. Trebalo bi da počnete sa spoljne strane i da režete ka stablu. Cilj je da grane postanu deblje i kraće. Stručnjaci savetuju da se ovakvim rezanjem sprečava lomljenje grana od težine ploda i da tada drvo luči hormone u donjem delu krošnje. Tako drvo daje veći prinos i ne ide u visinu i širinu.
Cilj friziranja je da se oreže 20 do 30% prošlogodišnjeg rasta drveta. Prošlogodišnji rast može da se prepozna po grubljoj kori i debljini grane. Bitno je da vodite računa gde ćete da napravite rezove. Najbolje je da režete od 5 do 8 milimetara iznad pupoljka koji vam po položaju i pravcu odgovara.
Izvor: agromedia.rs
