Nije bio četvrtak i nije padao sneg.
Dan kada nešto poželiš obično ostane siv.
I kao da se sa srca težina spušta niz breg.
Divno je kada te vidim i kad je zaborav živ
Posle opet se steže malo soli po tragu,
a prva pahulja sitno pala je na crven krov.
Dok tvoje šarene usne dozovu promrzlu dragu
kraj mene prolazi grubo za drugom promašen zov…