Na splavu u Ćupriji Breht snima spot sa svojim ortakom, svojom devojkom i poznatim glumcem. Morava se gubi u daljini pod kapima kiše, boje su se ujednačile u sivilu. Glumac je popio već sedam-osam viskija. Recituje Lorkinu „nevernu ženu”. Krupne kapi dambaraju po tendi splava.
U ovoj sceni devojka stoji na ulazu u bar, gleda dugo u oči matorog glumca a onda on prilazi, grli je, i naprave par okreta kao da igraju.
Matorac i viski počinju da greše. Matori na kvarno hvata za guzu Brehtovu devojku.
Ona koluta očima, gura ga i ljutito gleda u Brehta. Pogledom pita: šta je ovoj matoroj budali?
Matori i dalje trkelja: “odvedoh je ja do reke misleć za nju devojka je” – Breht dodaje: al udata ona beše.
U majku mu, mikrofon nije radio – kaže kamerman – mora da mu smeta ova kiša.
Idemo ponovo – kaže Breht.
Glumac sipa u sebe još jedan viski i razvodnjenim očima gleda u daljinu.
Devojka sikće Brehtu u uvo: reci ovom kretenu ako me još jedanputa uhvati za dupe da ću da ga bacim u Moravu.
Kiša ubi. Bubnja po tendi u ritmu mitraljeza.
Bolje biti pijan nego star – pevuši kamerman, dok ponovo kači bubicu na košulju tužnog glumca.
Idemo – kaže Breht.
Gde – kaže ovaj. Ha-ha, šala mala.
Idemo ponovo – strpljivo odgovara Breht.
“Odvedoh je ja do reke… Sipaj još jedan – kaže glumac, pružajući devojci čašu.
Kamerman, koji je taman počeo da snima, širi ruke i ustaje od stola.
Jebiga, ovako možemo do mraka.
Devojka odlazi do šanka za još jedan viski, u prolazu besno pogleda Brehta koji joj namigne i šljepne je po guzi.
Glavni glumci ovog spota definitivno su: kiša, viski, suzne oči ostarelog glumca i njena guza, njena lepa, čvrsta, kruškasta guza.
“Odvedoh je ja do reke misleć za nju devojka je” – recituje glumac Moravi natkriljenoj ogromnim drvećem, utonuloj u mutne crne oblake.
Kamerman: Drugi kadar peti put!
Idemo, idemo u materinu – sebi u bradu prošaputa Breht zagledan u dve duge vitke noge i jedru guzu svoje lepe devojke.
Breht: Pauzaaa!
Kamerman: ( skoro plačljivo) Bre još ništa nismo ni snimili a ti…
Breht: Rekao sam. Pauzaa! Ko je za, ko je protiv, ima li uzdržanih?
Kamerman: Okej šefe. ( devojci) Sipaj i nama po jedan skivi.
Breht: (grli devojku) Tako tebra. Opusteno. Neće nigde ništa da pobegne.
Glumac: E ta ti je na mestu sinak. Još po jednu nego šta. Ima da ga uradimo za Oskara. Samo laganica…
A kiša sam piči.
Glumac: “Al zavoleh devojku iz grada sa usnama ko pupoljak ruže”
Breht: Tako je glumac. Živeli drugovi umetnici!
Kamerman: Polako! Pazite na bubicu, mislim, stvarno se izvinjavam ali…
Devojka: Bubicu? Od kad se to tako zove?
Smeh umetnika, pomešan sa skivijem i letnjim pljuskom, lagano tone u moravske brzake.
