ž. ranković: skica za rastanak
(tuš na papiru)
kako si jednostavna moja draga
kako su lepe tvoje sjajne oči pune svetlosti
kako je nežna tvoja kosa uronjena u vreli
zrak sunca
na ramenu poigravaju senke širokog lišća oraha u
našem dvorištu
dodirujem te kao dragocenost
da se osećaš kao kraljica
kao skupoceni dar kao čuvar velikih tajni
u meni je čitav svet malih ljudi
čudesnih šuma, puteva, reka, ulica i glasova, zvezda i okeana
beskraj koji ne razumem dok ga sa tobom ne podelim
ne umem da glasno izgovorim tu ljubav
koju osećam kao tugu
kako si blaga i tiha i mila
moja draga
tvoja mala ruka i ružičasti dlan
na mom licu
somotna bedra naslonjena na moje koleno
mekani tabani dodiruju vrhove sunčevih zraka koji prolaze kroz grane oraha
koliko nežnosti u ovom danu
koji će zauvek da postoji
a iza nas će ostati samo povijena trava
dva zgužvana lista i malo sjaja
na tvojim usnama