Raskvašene staze jutra dočekale su pobednike na ulazu u varoš. Trčali su za njima golotrbi cigančići šljapkajući po baricama i gladni kučići režali su kroz tarabe.
Iza somotnih zavesa stajale su gologuze lepotice Ljubice Jevtović sa hladnim krupnim suzama u očima. Bilo je hladno i noge, još modre od štipanja, drhturile su im pri pomisli da će ih kao kurvetine i izdajnice povešati po kestenju u centru, za primer.
Stara kurveštija Olga Popadić, koja je služila za potkusurivanje i mlađima za vežbanje, nije mogla da se uzdrži – niz odrtavele i usaljene butine linu joj topli mlaz koji ona skoro i ne oseti.
Jedino se gazdarica Ljubica nije plašila. Žene podatne, mirišljave i na sve spremne, metak neće – mislila je. Vojska je vojska, muško je muško, pobednik je pobednik. Otišao jedan u kožnim čizmama, vratio se drugi u kožnim čizmama, smeškala se, pušeći nemački duvan i merkajući, još lepim okom, stasitog poručnika, što je odvažnim korakom, ne birajući suvo, visoko dignute glave prolazio sredinom ulice.
U varoš su, sa vatrom u očima, ulazili pobednici. Bežali su i u strahu režali gladni kučići ispred njih, a na patosu, u apartmanu Ljubice Jevtović, hladila se barica kraj nogu Olge Popadić, zvane Dupe.
Nadimajući grudi i istežući vratove, okrenuti ka istoku, zapevaše petli.
Počinjalo je novo doba.
