Plaše me takve žene, a možda i privlače.
Sanjaju taman toliko koliko mogu da ostvare.
Dobro znaju sa kim treba da budu u vezi, sa kim prijatelji, a sa kim na granici između prijateljstva i ljubavi.
Umeju da podiđu kada treba, i kome treba, poznaju muškarce, posebno muške slabosti.
Ne kopaju po njihovima ranama, posebno ne na početku, sve lepo ulepšavaju, a sve negativno svesno izbegavaju kao da ne postoji.
Umeju da se prilagode i pretvore u ono što drugima treba
Nije im važno da li su u pravu, važno im je da dobiju ono što žele.
Lepe su, ali ne osvajaju samo lepotom. Lepota se podrazumeva, ona ide uz njih, njihovi aduti su nešto drugo.
Samouverenost, ležernost, elegancija, šarm.
Deluju uzdržano i prefinjeno.
Njihovo obrazovanje nije široko i knjiško, već svakodnevno, pokupljeno sa svih strana i vešto upakovano u neodoljivu žensku priču.
Prikazuju se ponosno, ali više zbog utiska i granice koju time postavljaju između sebe i drugih, nego što su stvarno takve.
Deluju verno i odano, ali, na kraju, kada se svedu računi, jasno se vidi da su bile verne i odane samo i jedino sebi.
Vole moć, status, bogatstvo, ponekad rasipnički, ponekad diskretno, ali uvek otmeno i sa stilom.
Nisu oduvek bile takve, život ih je takvim učinio. Loši brakovi, zavisnost od roditelja i muževa, preduga nesamostalnost, preduga zatvorenost i strah da se izađe, proživi, i proba nešto drugo.
Sada su naučile pravila i vešto ih primenjuju.
Obično iza sebe imaju više veza i brakova – prvi, mladalački, sklapani naivno i greškom, drugi iz ljubavi, stvarni, ali neostvareni, i ovi sada svesni i proračunati.
Odlučile su da budu svoje, tek toliko da mogu da postavljaju uslove i budu pred drugima ono što žele.
One jesu same, ali ne sasvim, a i zašto bi kada toliko toga može da im završi neko drugi?
Ne predstavljaju se kao zlopamtila, kriju svoju sujetu, mada sve pamte a neretko i vraćaju.
Znaju kada da puste suzu, podignu glas, jave se, odu, i za sve imaju objašnjenje.
Obično su spoj modernog i tradicionalnog, niti previše šljašte i skreću pažnju na sebe, niti se skrivaju, znaju tačno koliko daleko mogu da odu.
U njima je gotovo savršeni spoj svega što se traži, što je na ceni.
Ne žele da budu svuda prve, ali obavezno idu uz prve, ili iza prvih. Ne pokazuju se svuda, svima. Ne. To bi bilo uzaldno trošenje energije. Pokazuju se samo onda kada treba i kome treba.
Najčešće su hedonisti, uživaju u vinu, muzici, razgovorima, ali ne preterano, i ne uvek, pogotovu ne sa svima. Tačno znaju koga treba da prihvate, a koga da odbiju, koga da privuku, a koga da izbegnu.
Tačno znaju granicu, i retko je prelaze, a kada je pređu to ne smatraju slabošću, već prilikom da potvrde dominaciju svoje ličnosti kojoj je toliko toga dozvoljeno.
Kada dublje uđeš u unutrašnji život tih žena vidiš nešto drugo. Ranjive su, i ne baš toliko srećne i ispunjene sobom kako se predstavljaju. Ispod šminke i svih mogućih fasada kriju se krhka bića željna pažnje i nežnosti.
Ali to nije važno, kažu one, važno je ono spolja, vidljivo svima, ono što sve oči vide, i ono što sve uši čuju.
Ono unutra namenjeno je ionako za posebne i odabrane, neretko sklonjeno od svih, dok je ono spolja magnet za svet, i odbrana od tog istog sveta.
Vešto skrojena maska koja treba da prikrije nedostatak pažnje i ljubavi, i nadoknadi nikad do kraja zadovoljenju želju za sigurnošću i toplinom.
Dve žene, u jednoj ženi.
Dve strane lica, na jednom licu.
Dva pravca na jednom putu, koji se retko kada, i retko gde, zauvek ukrste i idu zajedno.
