Ja sam jedna važna osoba
direktor sam, poslanik, i još ponešto
službeni ručkovi su moja obaveza
viljuškom baratam vrlo vešto.
Telefon moj vapajno pišti
i dok potpisujem nekakav nalog
,mog zemljaka s telefona muka tišti,
od mene traži da mu zaposlim malog.
Gatara mi je onomad srikala sudbinu
i očito, išla mi je po volji,
predstoji mi velika sreća
ako je verovati kafi u šolji.
Za uslugu gledanja novac ne želi,
i dok umačem kažiprst u talog,
gatara mi odvažno veli:
„Gospodin, da mi zaposliš malog!“
Mog kumaje ubilo podzemlje,
želja za osvetom mi grudi rasplamsava,
bio je on divan čovek
nesretnik, neka mu je večna slava.
Nedeljom, kada od posla ne ginem
palim sveću za kumašina palog
o njegovoj porodici ja moram da brinem
i zato moram da mu zaposlim malog.
Nedeljom uveče svog malog zapošljavam
kod ljubavnice, jer mi je žena ljuta guja,
posebno je nezgodna kada popije,
tada je opasna kao visokonaponska struja.
Za njenu ljutnju su kriva razloga dva,
prvi je taj, zbog navedenog pića,
a za drugi sam odgovoran lično ja,
jer joj još nisam zaposlio sestrića.
Željko Žele Jovanović
