-Komšo leba ti….umal da me strefi! Šta radiš tu?!
-Ništa.
-Kako ništa?! Što čučiš u tim tujama tu?
-Ma neka dečurlija….loptom mi razbila prozor, pentraju mi se po šupi, gaze mi cveće….
-Pa jebo ga ti to su deca. I mi smo takvi bili. Pusti ih.
-Ma ne razumeš ti mene. Baš zato što ih jurim oni se i vraćaju. Tako im je zanimljivije.
-U pravu si. Ne razumem te.
-Slušaj, na neki način ja se igram sa njima. Čovek kada omatori počinje da liči na dete. Njima je interesantno zato što se ja srdim na njih i zato što ih jurim a i meni je to zanimljivo. Prekrajam vreme tako.
-Gadna samoća komšo a?
-Gadna majku joj.
