Iza mnogo brda i gora, u jednoj dalekoj pripizd…u jednom malenom selu, živi baka koja je prošle nedelje proslavila svoj stoti rođendan. Dobro, nije baš proslavila svoj rođendan ali je svakako postala starija za jednu godinu. Požutela krštenica potvrđuje tu magičnu cifru od sto godina. U fioci islužene, čamove vitrine uz krštenicu, nalazi se i venčani list. Baka je udovica punih četrdeset godina tako da je i na tom polju stekla pravo na penziju.
Kada se u gradu pročulo za dugovečnost ove žene, reporteri lokalne televizije su se pripremali da urade reportažu sa njom. Sa druge strane, kada se čulo za plan novinara, javile su se raznorazne ideje, raznoraznih stručnjaka za marketing. Uz uobičajna pitanja iz biografije, zasigurno će uslediti i pitanje kojim bi mogao da se zaključi intervju a pitanje bi moglo da glasi:“Koja je tajna Vaše dugovečnosti?“ U tom pitanju su marketinški stručnjaci videli šansu za proizvod koji plasiraju na tržište.
Baka je na selu živela sa ćerkom koja se u životu nije mogla pohvaliti nekom naočitom srećom u ljubavi. Dva puta je kao mlada ostajala udovica pa se treći put niko nije ni usuđivao da je oženi. Sada u dubokoj starosti, kivna na sujeverje i muški rod, čuva svoju majku koja je neretko dovodi do ludila. Sukob generacija, valjda.
Tog jutra je na vratima trošne kuće pokucao mladić koji je došao da baki poželi srećan rođendan, uistinu sa par dana zakašnjenja. Zbunjena lica dve starice posmatrale su mlađanog momka kako im u kuću unosi pakete keksa prelivenog čokoladom. Nakon što je ishvalio skuvanu kafu, mladić je objasnio staricama cilj svoje posete. Sve što stogodišnja baka treba da uradi jeste da za svoju dugovečnost „okrivi“ keks koji je upravo dobila na dar. Bez obzira što se keks nalazi na tršištu svega nekoliko godina, mladić je verovao da će pritajena reklama sa staricom da lansira ovaj proizvod u visine. Kao zahvalnost, starica bi dobila nešto malo novčanih sredstava s obzirom da firma ne stoji baš najbolje ali će zasigurno imati doživotnu zalihu ovog keksa. Ako uzmemo u obzir broj staričinih godina i činjenicu da nema zube kojima bi uživala u keksu, onda dolazimo do rezultata da će par kutija podmiriti ovu nagodbu.
Nakon što je mladić otišao, u posetu ovoj domaćinskoj kući sa finom zalihom keksa došao je jedan sredovečni gospodin sa istom pričom kao i prethodni posetilac. Ista priča ali je proizvod drugi. U pitanju je gazirani sok sa tri različita ukusa: narandža, limun i grejpfrut. Baka je imala poteškoće da prelomi reč „grejpfrut“ preko jezika pa je ovaj marketinški stručnjak odlučio da bakin omiljeni sok bude od limuna. Ponuda je bila manje-više slična a starice su, zbunjeno, prihvatile.
Do kraja dana starice su zabeležile još nekoliko poseta, koliko ukupno nisu imale poslednjih nekoliko godina. U kuću su stigle čokoladice, bombone, izvorska voda sa mineralima neophodnim za kvalitetan džoging, čipsevi…Čak ih je posetio jedan mlađani Di-džej koji im je doneo CD sa svojim muzičkim ostvarenjima. Njegova muzika takođe produžava život ali je problem nastao kada je shvatio da baka ne poseduje uređaj na kojem bi mogla da sluša njegove hitove. Razočaran se vratio u grad, razmišljajući na koji bi još način mogao da se probije na zgusnutu muzičku scenu.
Kada je sutradan novinarska ekipa došla da uradi intervju sa stogodišnjom staricom, zatekli su prazan dom. Prema rečima komšija, staricama je tokom noći pozlilo zbog povišenog šećera pa ih je Hitna pomoć odvela na bolničko lečenje.
Željko Žele Jovanović
