Nakupac je vodom iz šarenog, plastičnog pištolja prskao višnje na svojoj tezgi kako bi izgledale primamljivije kupcu.
Između tezgi i ljudi provlačio se stariji gospodin koji čeka da dostigne godine starosti za penziju. Dok čeka te godine ubija vreme i zarađuje tako što prodaje žilete za brijače. Prodavajući ih, ponekad u šali voli da kaže da su žileti podjednako dobri i za brijanje i za samoubistvo.
Pored njega, bez tezge a opet u prodaji je i jedna žena koja se bavi prodajom crkvenih kalendara i melema. I ona je, kao i prodavac žileta, stalna meta inspekcije.
Nedaleko od njih, jedan mališan posmatra taze istuširane višnje. Zna da njihov prodavac svakog dana u isto vreme odlazi u toalet a svoju robu ostavlja na milost i nemilost njegovim brzim prstima. Baš kada se spremao da krene ka kiselkastom voću, čuo je prodavca žileta koji je spomenuo samoubistvo. Osvrnuo se a onda je video i poznat lik na crkvenom kalendaru. To bi trebalo da bude neki znak, pomislio je.
Dečak je odustao od višanja koje su danas očigledno bile čuvane od strane Gospoda i otišao je da ukrade neko južno voće.
