Petao, koji je jutros bez neke naročite pompe prinet hrastovom panju, vodio je krajnje jednostavan život.
Ustajao je rano, kako se to inače očekuje od jednog petla, neretko je njegovo kukurikanje znalo da trgne spavača iz postelje ili pijanca na sokaku koji je poluotvorenim očima nazirao put do kuće. Kukurikanje je znalo da zatekne pijančevu ženu budnu u momentu kada iznosi najezivije kletve na još jedan račun njenog muža te noći. Neretko se dešavalo da žena baš u tom trenutku, dok iznosi pomenute nejestive kletve, besno trpa svoje stvari u kofer u nameri da zauvek napusti muža pijanca i da se vrati svojima. Bekrije su popularne samo u pesmama.
Skoro nadolazeću zoru, petao je najavljivao svima, bez obzira da li se to nekog ticalo ili ne. Takav je zakon, smatrao je on. Međutim, kao i u svakom zakonu postoje i oni koji su nedodirljivi a u ovom slučaju to su oni sa čvrstim snom. Za njega nisu postojali neradne subote, vikendi, državni ili verski praznici. Dok su crkvena zvona opominjala domaćina da nije lepo da psuje slavski kolač, bar ne na dan kada slavi krsnu slavu, petao bi jurio neku koku po dvorištu. Za njega ta zvonjava nije predstavljala ništa važno. Novi dan je on odavno bio najavio.
Što se njegovog ljubavnog života ticalo, petao je postupao isto kao i sa spavačima. Dakle, svi su mu jednaki. Tu ne mislim na pol već na sortu kokoške ako uzmemo činjenicu da je bio jedini pevac u kokošinjcu. Iako je, potajno, preferirao graorke i vatrene, sićušne cvrcanke, bračnu obavezu je ispunjavao i prema kokama ćubankama, kao i prema nadmenoj engleskinji, koki orptingon i prema koki, slobodbnih shvatanja, amerikanki rodajland.
Jedan hitar udarac sekirom jutros bio je dovoljan da se život jednog poštenog radnika završi. Umesto zaslužene penzije, sleduje mu ključala voda, par prstohvata rezanaca, paškanat, šargarepa i vegeta. Meštane za koje je radio nisu zaplakali. Njegov domaćin takođe. Verovatno bi ga najviše pogodilo to što ni koke nisu suzu pustile. Ne mare. Dolazi mlađi.
