Naručio bih sliku kod Vas gosn’ slikaru
da otrgnem poglede sa pohabanog nameštaja,
sa masnih i neokrečenih zidova
i od prozora koji gleda ka napuštenoj štenari.
Ne tražim sopstveni portret
niti ukočena lica porodice svoje.
Ne razumete,
ja ne želim vodopad da zaustavljam
niti jesenji vetar u ram da stavljam.
Umetniče dragi sa beretkom na glavi
pomešajte crnilo noći sa belilom dana.
Neka platno postane pepeljasto,
neka bude sivo poput miša
koji mi je lani sa okotom svojim pojeo šal
a ranije je od duvana i jedne pesme moje
napravio gnezdo sebi.
Razumem ja njegov kritički stav
ali mi se ipak ocrtao osmeh na licu
kada sam ga zatekao mrtvog,
pokraj izgriženog kabla od šporeta.
Neka ta pepeljasta, miš-siva boja
čini osnovu.
Naslikajte sveže izliven beton
i trag ptičjeg stopala na njemu
kako bih u svom ramu slobodu uhvatio.
Željko Žele Jovanović
