Albino Sneško Belić ostao je bez šešira na glavi i to je u maloj meri rastužilo decu koja su ga juče popodne sačinila od januarskog snega. Gologlavi Sneško posmatrao je kroz dva raznobojna čepa beskrajnu daljinu i činilo se da ga je nedostatak lonca na glavi učinio nesrećnim. Taj metalni, tamnoplavi, tufnasti cilindar činio je njegovo držanje dostojanstvenim. Dno lonca je uistinu bilo bušno, ali i pored tog podatka on je bio savršeni detalj na glavi ovog snežnog debeljka koji će, ako vremenska prognoza govori istinu, na ovom svetu boraviti do prvog dana vikenda. Iza njega će ostati dva raznobojna čepa, kočanjka od kukuruza, par grančica „pozajmljena“ od drveta jabuke i jedna doista islužena metla. Lonac koji bi na proleće mogao da obavlja funkciju saksije za muškatle je bukvalno preko noći nestao. Uspeo je lonac da opstane dugi niz godina u polutami šupe sve dok ga juče nije pronašao jedan dečak. Kupljen je na vašaru za poklon novopečenim mladencima pre nekoliko decenija. Onaj koji ga je izabrao već dugo nije među živima. Sadržina lonca je neretko bila bljutava a u početku su za to bile odgovorne dve činjenice: Siromaštvo i nevičnost u kuvanju mlade domaćice. Kuvanje kod mlade domaćice se vremenom popravilo, ali je siromaštvo pratilo poput svezane mašne od kecelje na donjem delu njenih leđa. Sloga i ljubav su odolevale materijalnoj oskudici, pa su im se za stolom oko lonca uskoro pridružila deca. Njih dvoje. Sadržaj lonca, koji se velikom kutlačom prenosio u njihove tanjire, imao je jak uticaj na tok dana nakon ručka u ovom domaćinstvu. Deca su neretko, sa gestakulacijom zgražavanja, bojkotovala skuvano povrće bez mesa. Otac, koji je inače jako vredno radio, gutao bi tada svoj ručak koji bi začinio tugom, srdžbom i nekom vrstom razočarenja. Ta prezačinjenost dovešće kasnije do velikih zdravstvenih problema kod ovog domaćina. Majka je umela da tumači način na koji je njen suprug sedeo za stolom i često je zbog toga terala decu sa stola. Deca bi nakon bojkota ručka morala da uče a često su mogli da čuju motivacionu rečenicu svoje majke:“ Učite, postanite bogati pa neka vam služavke ručak kuvaju!“ Retki su momenti u kojima se ručak u loncu kuvao na električnoj energiji. Gotovo svi ručkovi skuvani su na hrastom ili bukvom podstaknutoj vatri. Razlog zbog kojeg je sačuvan iako ga je višedecenijsko grebanje po njegovom dnu definitivno stavilo van upotrebe nije poznat. Pretpostavlja se da je domaćici bilo žao da ga se odrekne nakon silnog vremena koje su proveli zajedno. Lonac je sa ostalim olupinama dovezen kamionom na otpad gvožđa. Mladić je izašao iz kamiona i razgledao je brdašca oko sebe koja su bila nagrižena korozijom. Tražio je mesto gde će otpad iskipovati. Iz kabine kamiona je uzeo mašice i uneo ih je u kuću. Njima je radni vek upravo produžen. Lonac će uskoro biti deo nekog kilograma gvožđa koji će u presu za baliranje gvožđa sa sobom odneti mnoge priče, one site i one gladne.
Željko Žele Jovanović: Lonac
