Bolnička soba i na sobi odškrinuta vrata. Belilo unutrašnjosti. Ispred odškrinutih vrata roditelji šteluju osmeh i kuraže se. U rukama voće i igračka.
Nešto iza doktorske vizite ovu bolničku sobu je posetio marketinški stručnjak. Mladić sa vrhunski dizajniranom vizit-kartom, ambiciozni karijerista u čijoj radnoj biografiji stoji vozačko iskustvo pet godina, privatni fakultet sa nekoliko reči u svom imenu i znanje dva svetska jezika. Vegetarijanac i samoproklomovani filantrop. To je moderno. Poletnog mladića unajmio je neko nedodirljiv. Taj neko nedodirljiv je između ostalog i osnivač humanitarne organizacije koja ima za cilj da prikuplja humanitarnu pomoć od imućnih i visokokotiranih pripadnika društva. Takođe nedodirljivih.
U glavi marketinški stručnjak pravi selekciju. Jasno je da se na humanitarnoj večeri mora pustiti projekcija spota sa devojčicom:“ Ne…ne ova. Nije dovoljno mršava. Ova je mršava ali pobogu ne smeš imati kosu. Ova je već prihvatljiva. Malo belila na licu, efekti i bombonica. Tutnućemo joj nekog fucnutog plišanog medu u ruke i ima da pršti“
Četvrta devojčica je spavala iscrpljena terapijom i zbog toga je propustila šansu da eventualno postane medijska zvezda. Sanjala je kako leti iznad slonova.
