Uzeti noć i mamu sa podočnjacima
I neobrijanog tatu u beloj, treger majici
Svi ukućani moraju biti sa izgužvanim licima
Svekrva da liči na vešticu što zla čini u bajci.
Pas neka izgleda depresivno zbog male kvadrature
Svekar neka bude staro, senilno zakeralo
Sinčiću neka spavaći krevet u kadru bude tabure
A sestrica nek cupka pred vratima wc-a
jer je, da prostite, priteralo.
Nek’ se zatim posvađaju, nek’ sevnu varnice
U pozadini, onako kao slučajno, neka se vidi sekira
Komšija nek’ lupa u zid, nek’ preti pokretanjem parnice
Jer zbog njih čitavu deceniju nema mira.
A onda, neka na trenutak nestane struja
Tako da se umiri ova novonastala bura
Zatim neka blesne svetlost, nek se začuje ALELUJA
Jer je kroz prozor uletela kreditna brošura.
Dvadeset godina plus promenljiva kamata
Neka se svi zadovoljno nasmeju kao na brašno ludaci
Zatim da se ispegla mama, nek’se obrije tata
I neka uzbuđeno pohitaju ka prvoj banci.
….pa šta ako je noć?
Željko Žele Jovanović
